Старажытны Усход — гісторыяграфічны тэрмін для абазначэння сукупнасці вельмі далёкіх па геаграфічных і гаспадарчых умовах абласцей, аселых і качавых народаў, якія існавалі ў перыяд гісторыі, штр храналагічна і генетычна папярэднічаў элінізму і хрысціянству. Лацінскае слова oriens, якое азначае «ўзыход» (ад «там, дзе сонца ўзыходзіць») мае аналагі ў шмат якіх мовах: «Левант» (< фр. levant «узыход»), Анатолія (< стар.-гр. Ανατολία), «Mizrah» на іўрыце (זריחה азначае «ўзыход»), «sharq» на арабскай мове (شرق) і «Краіна Узыходнага Сонца» ў адносінах да Японіі. Процілеглы тэрмін «Захад» паходзіць ад лацінскага слова («там, дзе сонца садзіцца»).
Упершыню падзел навакольнага свету на Захад і Усход здзейснілі фінікійскія мараплаўцы. Але ўсеагульнае прызнанне падзелу свету на элінізаваны і раманізаваны Захад і «варварскі Усход» атрымаў у антычным свеце ў грэкаў і рымлян. Грань паміж Усходам і Захадам увесь час змянялася, але проціпастаўленне захоўвалася. Найбольш навочна гэта праявілася ў распадзе Рымскай імперыі на дзве часткі: Заходнюю і Усходнюю. У Сярэднявеччы Усходам для хрысціянскага свету стала і радзіма гэтага паняцця — Грэцыя, захопленая туркамі-асманамі. У Новы час, калі ішоў працэс стварэння еўрапейскімі дзяржавамі, перш за ўсё Вялікабрытаніяй і Францыяй, вялізных , большая частка краін Усходу трапляе ў залежнасць ад метраполій. Гэта яшчэ больш узмацняе проціпастаўленне «перадавога» капіталістычнага Захаду і «адсталага» кансерватыўнага Усходу.
Гл. таксама
- Заходні свет
Літаратура
- История древнего Востока. Зарождение древнейших классовых обществ и первые очаги рабовладельческой цивилизации. Часть первая: Месопотамия. Под ред. И. М. Дьяконова. М.: Главная редакция восточной литературы, 1983.
- История древнего Востока. Зарождение древнейших классовых обществ и первые очаги рабовладельческой цивилизации. Часть вторая: . Египет. Под ред. Г. М. Бонгард-Левина. М.: Главная редакция восточной литературы, 1988.
- История древнего Востока. От ранних государственных образований до древних империй. Под ред. А. В. Седова. М., 2004. ISBN 5-02-018388-1
- . Т. III, ч. 3. Расширение греческого мира. VIII—VI вв. до н. э. М.: Ладомир, 2007. (Главы: Греки на Ближнем Востоке; Греки в Египте; Кипр; ). ISBN 978-5-86218-467-9.
- Майоров Н.И. Введение в историю Древнего Востока. Учебное пособие. — Томск: Изд-во Томского университета, 2003. 143 с.
- Александрова Н. В., Ладынин И. А., Немировский А. А., Яковлев В. М. Древний Восток: Учебное пособие для вузов. — М.: , Астрель, 2008. — 656 с. — ISBN 978-5-17-045827-1, ISBN 978-5-271-17872-6
- Бухарин М. Д., Ладынин И. А., Ляпустин Б. С., Немировский А. А. История Древнего Востока. — М.: Дрофа, 2009. — 640 с. — ISBN 978-3-358-01189-22
Вікіпедыя, Вікі, кніга, кнігі, бібліятэка, артыкул, чытаць, спампоўваць, бясплатна, бясплатна спампаваць, mp3, відэа, mp4, 3gp, jpg, jpeg, gif, png, малюнак, музыка, песня, фільм, кніга, гульня, гульні, мабільны, тэлефон, Android, iOS, Apple, мабільны тэлефон, Samsung, iPhone, Xiomi, Xiaomi, Redmi, Honor, Oppo, Nokia, Sonya, MI, ПК, Інтэрнэт, кампутар
Starazhytny Ushod gistoryyagrafichny termin dlya abaznachennya sukupnasci velmi dalyokih pa geagrafichnyh i gaspadarchyh umovah ablascej aselyh i kachavyh naroday yakiya isnavali y peryyad gistoryi shtr hranalagichna i genetychna papyarednichay elinizmu i hrysciyanstvu Lacinskae slova oriens yakoe aznachae yzyhod ad tam dze sonca yzyhodzic mae analagi y shmat yakih movah Levant lt fr levant uzyhod Anatoliya lt star gr Anatolia Mizrah na iyryce זריחה aznachae yzyhod sharq na arabskaj move شرق i Kraina Uzyhodnaga Sonca y adnosinah da Yaponii Procilegly termin Zahad pahodzic ad lacinskaga slova tam dze sonca sadzicca Upershynyu padzel navakolnaga svetu na Zahad i Ushod zdzejsnili finikijskiya maraplaycy Ale yseagulnae pryznanne padzelu svetu na elinizavany i ramanizavany Zahad i varvarski Ushod atrymay u antychnym svece y grekay i rymlyan Gran pamizh Ushodam i Zahadam uves chas zmyanyalasya ale procipastaylenne zahoyvalasya Najbolsh navochna geta prayavilasya y raspadze Rymskaj imperyi na dzve chastki Zahodnyuyu i Ushodnyuyu U Syarednyavechchy Ushodam dlya hrysciyanskaga svetu stala i radzima getaga panyaccya Grecyya zahoplenaya turkami asmanami U Novy chas kali ishoy praces stvarennya eyrapejskimi dzyarzhavami persh za ysyo Vyalikabrytaniyaj i Francyyaj vyaliznyh bolshaya chastka krain Ushodu traplyae y zalezhnasc ad metrapolij Geta yashche bolsh uzmacnyae procipastaylenne peradavoga kapitalistychnaga Zahadu i adstalaga kanservatyynaga Ushodu Gl taksamaZahodni svetLitaraturaIstoriya drevnego Vostoka Zarozhdenie drevnejshih klassovyh obshestv i pervye ochagi rabovladelcheskoj civilizacii Chast pervaya Mesopotamiya Pod red I M Dyakonova M Glavnaya redakciya vostochnoj literatury 1983 Istoriya drevnego Vostoka Zarozhdenie drevnejshih klassovyh obshestv i pervye ochagi rabovladelcheskoj civilizacii Chast vtoraya Egipet Pod red G M Bongard Levina M Glavnaya redakciya vostochnoj literatury 1988 Istoriya drevnego Vostoka Ot rannih gosudarstvennyh obrazovanij do drevnih imperij Pod red A V Sedova M 2004 ISBN 5 02 018388 1 T III ch 3 Rasshirenie grecheskogo mira VIII VI vv do n e M Ladomir 2007 Glavy Greki na Blizhnem Vostoke Greki v Egipte Kipr ISBN 978 5 86218 467 9 Majorov N I Vvedenie v istoriyu Drevnego Vostoka Uchebnoe posobie Tomsk Izd vo Tomskogo universiteta 2003 143 s Aleksandrova N V Ladynin I A Nemirovskij A A Yakovlev V M Drevnij Vostok Uchebnoe posobie dlya vuzov M Astrel 2008 656 s ISBN 978 5 17 045827 1 ISBN 978 5 271 17872 6 Buharin M D Ladynin I A Lyapustin B S Nemirovskij A A Istoriya Drevnego Vostoka M Drofa 2009 640 s ISBN 978 3 358 01189 22